Принцип хидрофобних/супер хидрофобних премаза

Конвенционални сол-гел премази су припремљени коришћењем МТМОС и ТЕОС као прекурсора силана да би се формирала глатка, бистра и густа органска/неорганска мрежа на подлози од легуре алуминијума. Познато је да такви премази имају одличну адхезију због своје способности да формирају Ал-О-Си везе на интерфејсу премаз/подлога.
Узорак-ИИ у овој студији представља такав конвенционални сол-гел премаз. Да бисмо смањили површинску енергију, а тиме и повећали хидрофобност, уградили смо органо-силан који садржи флуороктилни ланац, поред МТМОС и ТЕОС (узорак А). Познато је да алкилни ланци који садрже атоме флуора обезбеђују значајну хидрофобност. Такви ланци, када су везани за полимерну мрежу преко флексибилних силоксанских веза, имали би тенденцију да се оријентишу на површини и самим тим смањују површинску енергију премаза, као што је приказано на слици 1. Пошто хидрофобно својство зависи не само од хемијског састава површине, али је такође под утицајем топографије филмова, покушали смо да произведемо премазе са различитим степеном храпавости површине. У узорцима Б и Ц, микро и наносилицијумске честице су уграђене да би се створила храпавост површине која би побољшала хидрофобност. Употреба микрочестица (узорак Б) и микро + наночестица (узорак Ц) коришћена је да би се разумео ефекат оријентације таквих честица на површини, а самим тим и резултујућа хидрофобност.

На слици 2 приказан је шематски приказ претпостављених топографија површине премаза са и без нано/микрочестица и њихов контактни угао са водом на таквим површинама.